izvor: Radio Tivat
Prvi Festival vjetra otplesao je svojih devet dana u Tivtu, a sinoć na završnici zaprašili su The Beat Fleet – TBF, oni koji su “uvik kontra”…
Na svirci na Ponti Seljanovo, kod svetionika, Mladen Badovinac koncert je započeo riječima: “Dobro veče, Tivćani! To je prvo što sam guglao – kako se zove žitelj Tivta… Triba se sitit šta smo to pivali prošle godine!”
Bend je nastupio i na bis, a poslednja stvar bila je, simbolično: “Ništa mi neće ovi dan pokvarit”.
Badovinac, frontmen splitske grupe za Radio Tivat nakon svirke kaže:
“Odlično, super je bilo, baš ono, je proliće, ali kao da je lipa litnja noć u primorskome gradu, koji su svi jako slični jedan drugome, imaju tu jednu toplinu i jednu opuštenost dnevnoga boravka, razumiš, tako da je stvarno super. Ljudi su nas ovdje ugostili ko svoju rodbinu, cili dan nam je jednostavno predivno. Znao sam u startu da se radi o nekoj regati. Festival vjetra mi nije bila neka misterija, ali nisam znao da je tako bogat program i da dugo traje, da je svašta uključeno uz tu regatu, predavanja, koncerti. Stvarno je super stvar, koja je ovako bogata i sve je dobro, jedan veliki plus. Ovo je nama prvi koncert u sezoni. Ja računam sezonu od negdje petog mjeseca, pa do desetog. Ovo nam je sad malo ranije, ali bija je to prvi u ovome nizu, koji računam kao ljetni đir, kad kreću svirke većini bendova na Balkanu.
Dvadeseta je bila ćorak teški, čak smo uspili pet odsvirat, ali prošla godina je bila skroz okej. Dosta smo svirali prošlo ljeto. Ljeto nam je najzaposlenije. Prošli smo iznenađujuće dobro, pa smo se brzo vratili u mašinu. Sad čačkamo nešto, radimo jedan posebniji tip materijala, sa starim pismama, a u tom procesu smo došli do novih ideja, tako da, biće svašta, i novih stvari, i nekih prearanžiranih starih verzija, o tom potom.”
Kako je to biti uvik kontra, jer si takva sorta, Mladen objašnjava:
“To je nešto što je pečat Mediterana. Neka tvrdoglavost, e kad ti nešto hoćeš, onda ja sad neću, dišpet. To je nešto šta je izluđujuće, ali je dio nađe srži mediteranske i bez toga ne možemo! Jednostavno, to je ono što nas čini posebnima, od nekih drugih krajeva. To te drugo vremena izluđuje, a onda, kad to jednom prigrliš, i ono, opustiš se u tome, onda vidiš koliko ti to znači i ne možeš bez toga. To je velika vrijednost, zapravo. Pomaže ti u nekim drugim stvarima u životu, dobro ti dođe taj dišpet. Ljudi sa Mediterana se zbog toga često istaknu iznad nekih drugih, baš zbog toga što imamo tu neku tvrdoglavost. Često nam zapne, sami sebi zapinjemo, ali u ključnim trenucima kad je biti il ne biti, zna stvarno prebacit vagu na ono što je bitno, šta je ljudski, na suštinu, na humanost. Kad treba bit čovik, onda je to bitno.”
