izvor: Radio Tivat
„Aktivizam je mehanizam kojim možemo učiniti društvo boljim. Kad uočavamo greške u društvu imamo mehanizme aktivizma i medije koji su tu da isprave te greške, da izvrše pritisak i da ukažu na probleme. Tako da je vrlo važno da baštinimo kulturu aktivizma“, rekao je na predavanju u Zbirci pomorskog nasleđa na temu „Eko aktivizam i izvještavanje o ekološkim problemima“, Vuk Vujisić koji se aktivizmom bavi desetak godina.
Bio je angažovan zaštiti vađenja pijeska iz Morače kojim se ugrožava izvorište Bolje sestre i uspjeli su da skrenu pažnju, istakao je Vujisić jer je vađenje pijeska zaustavljeno i taj slučaj će, očekuje se, preuzeti SDT i tretirati se kao kriminalna radnja. Nakon godinu i po dana borbe raskinuta je i koncesija u Barama Kranjskim za izgradnju male hidroelektrane, istakao je.
On je naglasio da je veoma važno da u osnovnim i srednjim školama „imamo mlade ljude koji uče o aktivizmu i koji bi sutra bili odbrana od svega lošeg“.
Zaštita životne sredine je nešto što je budućnost, a ne sadašnjost iz razloga što se brani nešto što ostaje i za buduće generacije.
„Vrlo je bitno da aktivizmom branimo, ne resurse nego upravo prirodu“, istakao je i naglasio da je cilj pokazati odgovorno ponašanje prema prirodi i ophođenje prema prostoru.
Vujisić je rekao da je sve više aktivista izraslo iz aktivizma.
„Rekao bih da je situacija mnogo bolja, ali definitivno tu su stvari koje nisu proizašle iz formlnog obrazovnog sistema već neformalnog tako da bi trebalo aktivizam uvesti u formalni sistem obrazovanja gdje će kroz osnovnu i srednju školu mladi ljudi naučiti da budu odgovorni građani, da znaju štaje sistem i da se prema okolini odgovorno ponašaju“.
Svako može da bude aktivan, bez obzira na profesiju, želje i svako bi trebao da bude aktivan i da se interesuje za svoju zajednicu i životnu sredinu, poručio je Vujisić sa predavanja i naglasio da o nekim problemima danas može svako izvještavati zato što imamo društvene mreže. I ne treba da se stide i da zabilježe bilo kakvo kršenje i narušavanje životne sredine već da bi bilo poželjno da svaki grašanin bude odgovoran i prijavi neku nelegalnu aktivnost i da istraje u tome i da „pritisne“ zajedno sa nevladinim sektorom i medijima institucije da rade svoj posao, rekao je Vuk Vujisić i poručio da na prirodu moramo gledati kao na život, a ne kao resurs, u suprotnom naša oholost i pohlepa će nas istrijebiti.
„Borba za očuvanje životne sredine nije posao, već dužnost koju bi trebalo svi ozbiljno da shvatimo,“ poručuje Vujisić.
Urednik portala Kombinat, politikolog i građanski aktivista, Aleksandar Novović, posljednjih deset godina, između ostalog, radi na promociji održivih gradova kroz metode urbane i perurbane poljoprivrede, permakulture, regenrativne poljoprivrede i agroekologije. Suosnivač je prve baštenske zajednice u Crnoj Gori i koautor programa ,,Školska bašta – integralna učionica“. To je model koji nude aktivisti kao model za rješavanje i klimatske krize i energetske efikasnosti. Novović je istakao da javnost dosta dobro reaguje vidi se kad je praksa u pitanju kad ljudi rade.
„Nažalost, mi smo i kao društvo još daleko od replikovanja svih tih stvari I preuzimanja tih modela. Međutim, možda je naša krivica što manje prezentujemo probleme jer je upravo ekološka praksa u koliziji sa ekološkim izvještavanjem, a nemamo ni vremena da budemo na društvenim mrežama i sl. Međutim, malim koracima, to je ono što smo mi odlučili, definitivno će biti uticaja na zajednicu, a ljudi će u skladu sa svojim afinitetima, ambicijama i mogućnostima, to prepoznati. I događaji kakav je ovaj u Tivtu su definitivno važni za promociju ovih aktivnosti i treba ih što više“, istakao je Novović i pohvalio organizatore Festivala.
Kad su škole u pitanju iskustva su različita. S jedne strane nisu zadovoljni zvaničnim sistemom, a s druge strane imaju fenomenalne povratne informacije koje dobijaju od djece, uzrasta od III do V razreda, odnosno od ove godine i VI razreda, objasnio je Novović istakavši da su oni najzahvalnija ciljna grupa s kojom može da se radi.
Shvataju i izazove i probleme do kojih su došli, ali s druge strane nedostaje podrška, angažovanje nastavnog kadra i uprave škola. Nema mjesta za fleksibilnost da oni preuzmu još jedan teret i još jednu aktivnost na sebe.
U Crnoj Gori je već nekoliko godina poznat koncept eko škole, ali to je nažalost samo na papiru, navodi Novović i objašnajva da su mnoge škole to preuzele i prijavile se, ali ne vide benefite u realizaciji tog koncepta. I to je definitivno sistemski problem, rekao je Novović navodeći da je kad su škole u pitanju neophodno u formalno obrazovanje uvesti predmete koji se bave ekologijom i očuvanjem životne sredine.
Sinoćnje predavanje je izazvalo pažnju posjetilaca, među kojima su bili učenici osnovne škole III I IV razreda. Njih je interesovalo kako da skrenu pažnju na ono što ih zanima kad su ekološke teme u pitanju, odnosno, šta da urade kako bi se podigla ekološka svijest kod njihovih drugara. Istakli su i pomanjkanje intersovanja kod nastavnika za očuvanje prirode i životne sredine kad su izlasci u prirodu u pitanju, ne samo predavanja u učionicama.
Pitanja su se odnosila i na edukaciju učenika, posao koji je možda i najteži dio jer treba naći način da se đaci zainteresuju. Pored tih. prisutne je zanimalo i kakve odgovore dobijaju od nadležnih institucija, odnosno inspekcija. Predavači su istakli da se trude i prilagođavaju aktivnosti učenicima, ali da kod inspekcijskih organa ima opstrukcija. Definitivno i korupcije, istakli su.